Pro­fe­sor i du­go­go­di­šnji di­rek­tor bar­ske gim­na­zi­je, ša­hov­ski maj­stor Mak­sim Lu­to­vac, ne­dav­no je pro­mo­vi­sao no­vu knji­gu o ša­hu „Aneg­do­te i mi­ni­ja­tu­re”. Knji­ga pred­sta­vlja šah kroz za­ni­mlji­vu ri­zni­cu, aneg­do­te iz ša­hov­skog ži­vo­ta i par­tij­ske mi­ni­ja­tu­re. Na pro­mo­ci­ji su go­vo­ri­li le­gen­dar­ni cr­no­gor­ski ša­hi­sta Bo­ži­dar Bo­nja Iva­no­vić i ak­tu­el­ni šam­pi­on Ni­ko­la Đu­kić, a ve­če su vo­di­li no­vi­na­ri i vo­di­te­lji Ra­dio „Ba­ra” Mi­lan Vu­jo­vić i Ma­ja To­mo­vić.
Mak­sim Lu­to­vac, pro­fe­sor i di­rek­tor bar­ske gim­na­zi­je, ko­ji je na toj funk­ci­ji bio go­to­vo tri de­ce­ni­je, na­kon kult­nog „Ša­hov­skog vi­jen­ca”, još se­dam knji­ga o ša­hu, or­ga­ni­za­ci­je me­đu­na­rod­nih ša­hov­skih tur­ni­ra „So­zi­na”, pro­jek­ta „Šah u ško­le”, či­ta­o­ci­ma je do­nio no­vo iz­ne­na­đe­nje u na­da­sve za­ni­mlji­voj i je­din­stve­noj knji­zi, ko­ja kroz nje­go­ve i aneg­do­te nje­go­vih ša­hov­skih ko­le­ga is­pi­su­je još jed­nu svi­je­tlu stra­ni­cu u ana­li­ma ša­ha.
Lu­to­vac ob­ja­šnja­va da su „Aneg­do­te i mi­ni­ja­tu­re” krat­ke for­me, ali i su­šti­na i srž ša­ha, jer se kroz aneg­do­te iz­ra­ža­va at­mos­fe­ra ša­hov­ske igre, psi­ho­lo­gi­ja lju­di i nji­ho­vi ka­rak­te­ri, a mi­ni­ja­tu­re su bli­sta­ve po­bje­de i gor­ki po­ra­zi, na­sta­li zbog gre­ške u ra­noj fa­zi igre.
– Ja sam po­ku­šao da ob­ja­snim da oni ni­su na­sta­li zbog gre­ške, već da je gre­ška pri­mje­re­na ljud­skom bi­ću zbog nje­go­ve ogra­ni­če­no­sti i neo­gra­ni­če­no­sti ša­ha. Šah je sam po se­bi svjet­sko ču­do, po­red Ki­ne­skog zi­da i egi­pat­skih pi­ra­mi­da, naj­sta­ri­ja tvo­re­vi­na na pla­ne­ti. Ki­ne­ski zid i pi­ra­mi­de su gra­đe­vi­ne, a šah se ras­pro­stra­nio i igra se u svim ze­mlja­ma svi­je­ta. To je do­kaz da je ima­nen­tan ljud­skom bi­ću zbog stro­gih pra­vi­la i unu­tra­šnje lje­po­te – ka­že Mak­sim Lu­to­vac.
Le­gen­dar­ni cr­no­gor­ski ša­hi­sta Bo­ži­dar Iva­no­vić, ko­ji je upra­vo u Ba­ru pri­je če­tr­de­set go­di­na osvo­jio pr­vu ti­tu­lu ve­le­maj­sto­ra u Cr­noj Go­ri, ka­zao je na pro­mo­ci­ji da je Mak­sim Lu­to­vac u svim svo­jim knji­ga­ma po­ku­šao da pro­nik­ne u su­šti­nu ša­ha.
– Lu­to­vac je svo­jim knji­ga­ma obo­ga­tio ša­hov­sku li­te­ra­tu­ru, bo­lje re­ći po­sta­vio nje­ne te­me­lje, i po­ka­zao da je šah uni­ver­zal­na op­se­si­ja i mno­go vi­še od igre. Upra­vo, ka­ko je go­vo­rio i Šte­fan Cvajg, ko­ji se na­šao i me­đu ko­ri­ca­ma ove knji­ge, „zar ne gri­je­ši­mo ka­da šah na­zi­va­mo sa­mo igrom, zar ni­je šah i na­u­ka i umjet­nost”. Ge­ne­ra­ci­je ša­hi­sta sta­sa­va­le su na­kon ra­ta u ma­te­ri­jal­nom si­ro­ma­štvu, ali že­lje­li smo du­hov­no da uz­ra­ste­mo. To smo pro­na­la­zi­li i u ša­hu i ula­zi­li u taj­ne ša­hov­ske igre ko­ja je po­sta­la li­jek, op­se­si­ja. Mak­sim je ve­o­ma li­je­po ušao u tu pri­ču i po­ka­zao svu mi­stič­nost ša­ha – ka­zao je iz­me­đu osta­log Bo­ži­dar Iva­no­vić.
Pu­te­vi­ma sla­ve cr­no­gor­skog ša­ha uspje­šno ko­ra­ča mla­di Ni­ko­la Đu­kić, ak­tu­el­ni cr­no­gor­ski šam­pi­on, ko­ji je bio gost na pro­mo­ci­ji u Ba­ru.
– Pro­fe­sor Mak­sim Lu­to­vac je ne­u­mor­ni hro­ni­čar ša­ha ko­ji je za­bi­lje­žio sve nje­go­ve uspo­ne i pa­do­ve, pri­ka­zao nje­go­vu lje­po­tu i su­šti­nu, i sve to traj­no sa­ču­vao u svo­jim knji­ga­ma. Po­sli­je „Ša­hov­skog vi­jen­ca” i ni­za dru­gih knji­ga, bi­lo je te­ško još ne­što ta­ko do­bro i li­je­po na­pi­sa­ti o ša­hu, ali on­da su usli­je­di­li Mak­si­mo­vi „Vr­to­vi drev­ne igre”, „Cr­no-bi­je­la po­lja”, i ta­man ka­da smo po­mi­sli­li da je pro­fe­sor za­o­kru­žio ovu pri­ču, iz­ne­na­dio nas je no­vom knji­gom i shva­ti­li smo da ča­ro­li­ja po­no­vo po­či­nje – ka­zao je Đu­kić.
Pje­snik i hu­ma­ni­sta Raj­ko Jo­li­čić po­sve­tio je pje­smu pro­fe­so­ru Mak­si­mu Lu­tov­cu.D.S.